Evanðelje po Luki, 6

1. Jedne je subote prolazio kroz usjeve. Uèenici su njegovi trgali klasje, trli ga rukama i jeli.

2. A neki farizeji rekoše: "Zašto èinite što subotom nije dopušteno?"

3. Odgovori im Isus: "Zar niste èitali što uèini David kad ogladnje on i njegovi pratioci?

4. Kako uðe u Dom Božji, uze, pojede i svojim pratiocima dade prinesene kruhove kojih ne smije jesti nitko, nego samo sveæenici?"

5. I govoraše im: "Sin Èovjeèji gospodar je subote!"

6. Druge subote uðe u sinagogu i stane nauèavati. Bio je ondje èovjek kome desnica bijaše usahla.

7. Pismoznanci i farizeji vrebahu na nj da li subotom lijeèi kako bi našli u èemu da ga optuže.

8. A on je znao njihove namjere pa reèe èovjeku s usahlom rukom: "Ustani i stani na sredinu!" On usta i stade.

9. A Isus im reèe: "Pitam ja vas: je li subotom dopušteno èiniti dobro ili èiniti zlo? Život spasiti ili upropastiti?"

10. Sve ih ošinu pogledom pa reèe èovjeku: "Ispruži ruku!" On uèini tako - i ruka mu zdrava.

11. A oni se, izbezumljeni, poènu dogovarati što da poduzmu protiv Isusa.

12. Onih dana iziðe na goru da se pomoli. I provede noæ moleæi se Bogu.

13. Kad se razdanilo, dozva k sebi uèenike te izmeðu njih izabra dvanaestoricu, koje prozva apostolima:

14. Šimuna, koga prozva Petrom, i Andriju, brata njegova, i Jakova, i Ivana, i Filipa, i Bartolomeja,

15. i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejeva, i Šimuna zvanoga Revnitelj,

16. i Judu Jakovljeva, i Judu Iškariotskoga, koji posta izdajica.

17. Isus siðe s njima i zaustavi se na ravnu. I silno mnoštvo njegovih uèenika i silno mnoštvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, iz primorja tirskog i sidonskog

18. nagrnuše da ga slušaju i da ozdrave od svojih bolesti. I ozdravljali su oni koje su muèili neèisti dusi.

19. Sve je to mnoštvo tražilo da ga se dotakne jer je snaga izlazila iz njega i sve ozdravljala.

20. On podigne oèi prema uèenicima i govoraše: "Blago vama, siromasi: vaše je kraljevstvo Božje!

21. Blago vama koji sada gladujete: vi æete se nasititi! Blago vama koji sada plaèete: vi æete se smijati!

22. Blago vama kad vas zamrze ljudi i kad vas izopæe i pogrde te izbace ime vaše kao zloèinaèko zbog Sina Èovjeèjega!

23. Radujte se u dan onaj i poskakujte: evo, plaæa vaša velika je na nebu. Ta jednako su èinili prorocima oci njihovi!"

24. "Ali jao vama, bogataši: imate svoju utjehu!

25. Jao vama koji ste sada siti: gladovat æete! Jao vama koji se sada smijete: jadikovat æete i plakati!

26. Jao vama kad vas svi budu hvalili! Ta tako su èinili lažnim prorocima oci njihovi."

27. "Nego, velim vama koji slušate: Ljubite svoje neprijatelje, dobro èinite svojim mrziteljima,

28. blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas zlostavljaju."

29. "Onomu tko te udari po jednom obrazu pruži i drugi, i onomu tko ti otima gornju haljinu ne krati ni donje.

30. Svakomu tko od tebe ište daji, a od onoga tko tvoje otima ne potražuj."

31. "I kako želite da ljudi vama èine, tako èinite i vi njima."

32. "Ako ljubite one koji vas ljube, kakvo li vam uzdarje? Ta i grešnici ljube ljubitelje svoje.

33. Jednako tako, ako dobro èinite svojim dobroèiniteljima, kakvo li vam uzdarje? I grešnici to isto èine.

34. Ako pozajmljujete samo onima od kojih se nadate dobiti, kakvo li vam uzdarje? I grešnici grešnicima pozajmljuju da im se jednako vrati."

35. "Nego, ljubite neprijatelje svoje. Èinite dobro i pozajmljujte ne nadajuæ se odatle nièemu. I bit æe vam plaæa velika, i bit æete sinovi Svevišnjega jer je on dobrostiv i prema nezahvalnicima i prema opakima."

36. "Budite milosrdni kao što je Otac vaš milosrdan."

37. "Ne sudite i neæete biti suðeni. Ne osuðujte i neæete biti osuðeni. Praštajte i oprostit æe vam se.

38. Dajite i dat æe vam se: mjera dobra, nabijena, natresena, preobilna dat æe se u krilo vaše jer mjerom kojom mjerite vama æe se zauzvrat mjeriti."

39. A kaza im i prispodobu: "Može li slijepac slijepca voditi? Neæe li obojica u jamu upasti?

40. Nije uèenik nad uèiteljem. Pa i tko je posve douèen, bit æe samo kao njegov uèitelj."

41. "Što gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš?

42. Kako možeš kazati bratu svomu: 'Brate, de da izvadim trun koji ti je u oku', a sam u svom oku brvna ne vidiš? Licemjere! Izvadi najprije brvno iz oka svoga pa æeš onda dobro vidjeti izvaditi trun što je u oku bratovu."

43. "Nema dobra stabla koje bi raðalo nevaljalim plodom niti stabla nevaljala koje bi raðalo dobrim plodom.

44. Ta svako se stablo po svom plodu poznaje. S trnja se ne beru smokve niti se s gloga grožðe trga."

45. "Dobar èovjek iz dobra blaga srca svojega iznosi dobro, a zao iz zla iznosi zlo. Ta iz obilja srca usta mu govore."

46. "Što me zovete 'Gospodine, Gospodine!', a ne èinite što zapovijedam?

47. Tko god dolazi k meni te sluša moje rijeèi i vrši ih, pokazat æu vam kome je slièan:

48. slièan je èovjeku koji gradi kuæu pa iskopa u dubinu i postavi temelj na kamen. A kad bude poplava, nahrupi bujica na tu kuæu, ali je ne može uzdrmati jer je dobro sagraðena.

49. A koji èuje i ne izvrši, slièan je èovjeku koji sagradi kuæu na tlu bez temelja; nahrupi na nju bujica i umah se sruši te bude od te kuæe razvalina velika."